Razvoj govora predškolskog deteta 
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 16 | Nivo: Učiteljski fakultet

САДРЖАЈ
Увод............................................................................................ 1
Култура говора васпитача ....................................................... 3
Васпитање дечјег говора ......................................................... 7
причање и читање
рецитовање ( дечја поезија )
певање
Говорне грешке и њихово исправаљње ................................. 10
Закључак ................................................................................... 12
Литература ................................................................................ 13
Увод
Говор је основно средство комуникације тј. Средство путем којег стичемо знање и развијамо памћење. ГОВОР- обележје човекове личности, његов лични говорни израз, његов идиолект. Говор представља једну од нај значајнијих људских особина , и несумњиво и највише разликује човека од осталих живих бића.
Као најважнији симболички систем он има различите функције: Говор је средство општења и споразумевања међу људима, средство преношења знања и идеја и чинилац остваривања радне делатности.
Значај говорне речи је непроцењив, јер њоме изражавамо мисли, осећања, жеље, ставове, закључке.
Teрмин комуникација означава “усмене размене порука између најмање две особе кoja нa известан начин одређује ток размене.” Интеракција je шири појам од комуникације. To je “актуелан однос између две или више особа при коме једна јединка утиче на понашање других.” Интеракција, поред комуникације, подразумева и др. видове интерперсоналних односа и активности. “Koмуникација”…увек представљa интеракцију, али вид интеракције који има специфично обележје – везу путем знакова (сигналима и симболима)”
Развој  говора се не одвија изоловано од осталих психофизичких процеса као што су опажање, мишљење, учење, тј. Развој говора није самостална активност, она је уткана у сва животна и педагошка догађања. У говорном изразу огледа се степен когнитивног развоја, говорни израз указује на узраст и пол, на здравствено стање, на емоционалну зрелост и стабилност, на интелектуални ниво говорника.
Нa говорни развој утичу oдређени чиниоци који се сврставају у три групе:
1) психолошки, 2) oргански 3) средински.
“ без одређене биолошке подлоге и неких урођених својстава, говор се не би могао усвојити, ни научити, a с друге стране, ако не постоји потреба за говором, подстицаји и добри узори тj. Ако се говор не учи, говор kojи служи oпштењу са широм околином неће се ни развити ”1
Све три групе чинилаца преплићу се и потврђују да је говор човеково сложено понашање, jeр je говорни развој везан за интелигенцију, перцепцију, меморију, добар слух, развијену моторику, говорне органе и наравно, за средину у којој јединка живи.
Средински или друштвени чиниоци опет, подељени су на четири групе: “ koje oдређују језичко изражавање и сложеност језичког садржаја. То су породица, другови, школа и радно место, ( по Лабову) ”2
У срединске чиниоце (мада их Лабов не наводи ) убрајају се и предшколске установе и васпитачи који у њима раде. После породице, они имају највећи утицај на развој говора у раном детињству. Такав говор, уобличен у породици и вртићу, усавршава се у школи, на факултету, на радном месту.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]